(Napomena: Jezik fragmentaran, pulsirajući, urban. Kratke rečenice. Nizovi nabijenih slika i senzacija. Atmosfera klaustrofobična: autobus kao potpalublje – nema dovoljno vazduha, nema izlaza, sve se ponavlja. Osećaj sabijenosti, tonjenja, kruženja.) Autobus. Vreo. Zagušljiv. Kao da nema dovoljno kiseonika ni za pola putnika. Tela stisnuta, ruke…

(Napomena: verzija u maniru Vladimira Arsenijevića iz U potpalublju, fragmentarno, s ponavljanjima, kao tok svesti, klaustrofobično i kružno) Autobus broj dvadeset i šest. Vreo. Zagušljiv. Negde oko podneva, taman pred Narodnom skupštinom. Nema dovoljno vazduha, nema dovoljno prostora. Samo sabijena tela, pogledi u pod, nervozni…