Ilija Čvorović, Jr. u zlatnom dobu
U autobusu 26, blizu Narodne skupštine, Ilija Čvorović, Jr. stajao je mirno, kao čovek koji ne putuje nego nadzire kretanje.
Krupan čovek u crnoj majici počeo je da govori:
— Ovo je zlatno doba Srbije! Vučić je doneo stabilnost, rast i snažno vođstvo!
Putnici su ćutali.
Ilija se namršti.
— Slabo ćutite.
— Kako slabo? — šapnu jedan putnik.
— Ćutanje mora da bude državotvorno. Ovo vaše je nekako neprijateljski tiho.
Glasni čovek nastavi:
— Studenti su razmažene zapadne marionete!
Jedna žena spusti pogled.
— Aha — reče Ilija. — Gledanje u pod. Stara metoda.
— Kakva metoda?
— Kad nećeš da gledaš u istinu, gledaš u patos.
Dva sata kasnije, kod Pionirskog parka, isti čovek bio je među šatorima, sa onima koji su se predstavljali kao studenti. Došli su pravi studenti.
— Mi smo studenti — rekoše.
— Sumnjivo — reče Ilija.
— Šta je sumnjivo?
— Previše ličite na studente. Pravi patriotski student mora malo da ne liči.
Počelo je guranje. Povici. Udarci.
— Gde je policija? — upita neko.
— Tu je — reče Ilija.
— Ne vidimo je.
— Zato i jeste ozbiljna. Vidljiva policija je za početnike.
Glasni čovek viknu:
— Ovo je red!
Ilija klimnu.
— Red se ne vidi odmah. Prvo izgleda kao nered, dok narod ne nauči gde mu je mesto.
Na kraju je zapisao: jedan autobus smiren, nekoliko studenata preventivno popravljeno, građani ćutali zadovoljavajuće. Ako ga se sete na Dan bezbednosti, lepo. Ako ne, dužnost je dužnost. Najveće zadovoljstvo biće mu što je bar jednog čoveka izveo na pravi strah.