Zapisnik o prisutnom odsustvu
(Policijska kancelarija. INSPEKTOR sastavlja izveštaj. PISAR piše. Prisutan je PROPAGANDISTA iz autobusa i jedan GRAĐANIN.)
INSPEKTOR: Dakle, da utvrdimo činjenice.
PROPAGANDISTA: Govorio sam o zlatnom dobu.
INSPEKTOR: Vrlo patriotski.
GRAĐANIN: Govorili ste dva sata bez prestanka.
PROPAGANDISTA: Narod je pažljivo slušao.
GRAĐANIN: Narod je gledao u pod.
INSPEKTOR: To je takođe oblik pažnje.
PISAR: Zapisano: „Narod oduševljeno gledao u pod.“
GRAĐANIN: Nije bio oduševljen.
INSPEKTOR: Molim vas, ne prekidajte službenu istinu.
PROPAGANDISTA: Posle sam bio među studentima.
GRAĐANIN: Među lažnim studentima.
PROPAGANDISTA: Protestujem!
INSPEKTOR: O tome ćemo kasnije. Da li je bilo nereda?
GRAĐANIN: Jeste.
PROPAGANDISTA: Nije.
INSPEKTOR: Odlično. Imamo oba mišljenja.
PISAR: Šta da upišem?
INSPEKTOR: Upišite da je red bio toliko uspešan da je ličio na nered.
GRAĐANIN: A batine?
INSPEKTOR: Da li ste ih lično videli?
GRAĐANIN: Jesam.
INSPEKTOR: To je samo vaše mišljenje.
GRAĐANIN: A policija? Nije je bilo.
(Neprijatna tišina.)
INSPEKTOR: Kako nije?
GRAĐANIN: Nigde.
INSPEKTOR: A jeste li proverili sva mesta gde nije bila?
GRAĐANIN: Molim?
PISAR: To je važno proceduralno pitanje.
PROPAGANDISTA: Ja policiju nisam video.
INSPEKTOR: Eto! Ako je niko nije video, to samo dokazuje koliko je diskretno radila.
PISAR: Genijalno.
INSPEKTOR: Završite zapisnik.
PISAR: Kako glasi zaključak?
INSPEKTOR: „Svi su bili prisutni. Niko ništa nije video. Zato je sve proteklo u najboljem redu.“
(Zavesa.)