Sumnjivo dugme u Parizu
INSPEKTOR: Dakle, kažete da je lice bilo sumnjivo?
GRAĐANIN: Vrlo sumnjivo.
INSPEKTOR: Po čemu?
GRAĐANIN: Imalo je dug vrat.
PISAR: (piše) Dugačak vrat. Vrlo opasno.
INSPEKTOR: Naravno. Čovek sa dugim vratom može dalje da vidi od države.
GRAĐANIN: I imao je kanap na šeširu.
INSPEKTOR: Kanap?!
PISAR: (uzbuđeno) Da nije signal?
INSPEKTOR: Mora biti signal. Niko normalan ne stavlja kanap na šešir.
(Ulazi ULIZICA.)
ULIZICA: Gospodine inspektore, čuo sam za slučaj. Uveren sam da se radi o međunarodnoj organizaciji.
INSPEKTOR: I ja sam to upravo zaključio.
ULIZICA: Genijalno!
INSPEKTOR: Šta je još radio osumnjičeni?
GRAĐANIN: Posvađao se u autobusu.
INSPEKTOR: Politički incident!
PISAR: Zabeleženo.
GRAĐANIN: Posle sam ga video na ulici.
INSPEKTOR: Aha!
GRAĐANIN: Žalio se da mu je otpalo dugme.
(Muk.)
INSPEKTOR: Dugme?
ULIZICA: Šifra!
PISAR: Svakako šifra.
INSPEKTOR: Gospodine, vi ne razumete ozbiljnost situacije. Danas dugme, sutra država.
GRAĐANIN: Meni se učinilo da mu je stvarno otpalo dugme.
INSPEKTOR: Tako počinju sve zavere. Uvek prvo otpadne dugme.
ULIZICA: A onda ustavni poredak.
INSPEKTOR: Tačno!
PISAR: Kako da naslovim predmet?
INSPEKTOR: „Slučaj dugmeta i međunarodnog vrata“.
GRAĐANIN: A ako čovek samo hoće da popravi kaput?
INSPEKTOR: Onda je još sumnjiviji. Pošten svet danas ništa ne popravlja.