Zlatno doba i izborna matematika
(Kafana. Za stolom sede KANDIDAT ZA POSLANIKA, PARTIJSKI AKTIVISTA, OPOZICIONAR, OPORTUNISTA i GRAĐANIN.)
AKTIVISTA: Jeste li čuli? U autobusu čovek govorio o zlatnom dobu.
KANDIDAT: Koliko glasova ima?
AKTIVISTA: Ne znam.
KANDIDAT: Onda prvo to utvrdite.
OPOZICIONAR: Mene više zanima koliko je ljudi ćutalo.
KANDIDAT: I to su glasovi.
OPORTUNISTA: Tačno. Samo još nisu odlučili čiji.
GRAĐANIN: Možda su ćutali jer ih nije interesovalo.
(Svi ga gledaju sa sažaljenjem.)
AKTIVISTA: Kako da ih ne interesuje politika?
OPOZICIONAR: Politika se danas bavi njima.
KANDIDAT: I njihovim glasovima.
OPORTUNISTA: Naročito njihovim glasovima.
(Konobar donosi piće.)
AKTIVISTA: Posle su se potukli u parku.
KANDIDAT: Koliko ljudi?
AKTIVISTA: Ne znam.
KANDIDAT: A koliko novinara?
AKTIVISTA: To znam.
KANDIDAT: E, to je već važnije.
OPOZICIONAR: Policije nije bilo.
OPORTUNISTA: To zavisi.
GRAĐANIN: Kako zavisi?
OPORTUNISTA: Ako pobedi vlast, policija je mudro izbegla provokacije.
OPOZICIONAR: A ako pobedi opozicija?
OPORTUNISTA: Onda je sramotno izostala.
KANDIDAT: Vrlo razumno.
GRAĐANIN: Pa imate li vi ikakvo mišljenje?
OPORTUNISTA: Naravno da imam.
GRAĐANIN: Kakvo?
OPORTUNISTA: Konačno. Čim vidim rezultate.
(Kratka tišina.)
KANDIDAT: Gospodo, politika je ozbiljna stvar.
GRAĐANIN: A šta je u njoj najozbiljnije?
OPORTUNISTA: Da se nikada ne nađeš na strani koja je izgubila.
(Zavesa.)