(Napomena: verija je napisana u stilu Albaharija, introspektivno, fragmentarno, sa fluidnim prelazima između spoljnog i unutrašnjeg sveta. Pripovedač je nenametljiv i nepouzdan, više posmatrač sopstvenih reakcija nego sigurni vodič. Spoljašnja scena pretače se u unutrašnje asocijacije i misli. Struktura nije linearna naracija, već niz slobodnih…

(Napomena: ova verzija nosi obeležja fantastičnog realizma: mračno, ogoljeno, arhaično-poetsko, sa motivima poslušnosti, odmazde, stida i kolektivne tišine. Radnja se smešta u Pariz, Pigal, među marginalce i emigrante, neuspele buntovnike, pijance i ljude sa dna koji obitavaju i pod mostovima Sene. Struktura je strogo vezana…

(Napomena: Pariz, prikazan sumorno i lokalno obojen – prašnjave ulice, tmurne fasade, zagušljive prostorije, s konkretnim slikama pariških četvrti. Ton je fatalistički, s atmosferom prokletstva i neizbežnosti, nalik sudbini iz Stankovićevih tekstova i balzakovskom Ocu Goriju. Likovi su anonimni, obični ljudi, prikazani kroz unutrašnja stanja,…

(Napomena: Slobodno oblikovani odeljci (npr. „Simptomi“, „Dijagnoza“, „Prognoza“, „Digresije“), sa dokumentarno-kliničkim tonom, isprepletanim s filozofskim i metafizičkim razmatranjima. Stil je između dokumentarnog i metafizičkog, kliničkog i političkog; distopijski, sa atmosferom „epidemije društva“. Filozofske refleksije o poslušnosti, bolesti društva, tišini kao metafizičkoj granici. Završnica je refleksivno-filozofska…

(Napomena: Tekst podeljen u tri odeljka: Jevrejski izvor, Muslimanski izvor i Hrišćanski izvor. Na kraju svakog odeljka dodat je meta-komentar: pseudo-fusnota ili sporedni izvor. Oni imaju i dozu ironije/parodije kao kontrast mističnom tonu glavnog odeljka. Atmosfera je enigmatična, dokumentarno-mitska, ali povremeno ismejana kroz meta-komentar.) Jevrejski…

(Napomena: Kajkavsko narečje, slikovit, grub, ali poetski jezik. Kombinacija proznih odlomaka i balade u stihovima (kao u Baladama Petrice Kerempuha). Ton groteskan i rugalica, sa snažnim satiričnim nabojem. Kerempuh progovara direktno, s visine, sarkastično i groteskno, kao moralni glas epohe.) Proza Oko podneva, pred jednim…

(Napomena: u formi dnevnika pariske tinejdžerke iz sedamdesetih godina. Ton ličan, intiman, povremeno ironičan, s refleksijama koje izlaze iz sitnih svakodnevnih događaja. Jezik jednostavan, razgovoran, sa ponekim francuskim izrazom/slengom da uhvati lokalnu boju. Pariz 1970-ih — Monmartr, bistroi, slikari, pisci, studenti koji piju kafu, jedu…

(Napomena: Spoj poluhladne hronike i lirskog eseja. Ironičan podton, bez grubosti; suptilan, esejski, sa refleksivnim digresijama. Ugrađene književne paralele s klasičnim francuskim piscima i njihovim likovima tako da mladić deluje kao antiteza ili parodija njihovih junaka. Refleksija da je pravi junak zapravo kolektivna tišina i…

(Napomena: Jezik sarkastičan, ironičan, razgovoran, brz, s povremenim kolokvijalnim izrazima i psovkama. Apsurd svakodnevice koja postaje političko-satirična parabola. Ritam nalik novinskom feljtonu, sa živopisnim metaforama, usporedbama i hiperbolama. Mali događaj postaje ogledalo šireg apsurda.) Oko podne, taman kad bi Parižani normalno trebali biti na pola…

(Napomena: Duge, tečne rečenice, lirsku i nostalgičnu rečeničnu strukturu tipičnu za Crnjanskog. Atmosfera magle, vlage, ponavljanja, beskonačnog ciklusa ljudskih sudbina. Fokus na anonimnom mladiću kao simbolu epohe. Ugrađen je francuski istorijski prostor (Revolucija, Napoleonovi pohodi, Pariška komuna, ratovi) i univerzalne, apstraktne slike (magla, močvara, večni…